Što se jače držiš za ono što želiš, to više napetosti stvaraš oko toga da to dobiješ.
Primetila sam da problem često nije u samim željama, već u važnosti koju im pridajemo. U nekom trenutku obično „želim“ postane „moram ovo da dobijem, inače neću biti srećna“.
I od tog trenutka nešto se neprimetno menja. Želja koja te je juče još radovala i davala ti snagu počinje da pritiska. Više ne sanjamo o njoj, već se za nju držimo. A sve što stiskaš prejako, pre ili kasnije počne da zamara ruku.
Kada „želim“ postane iščekivanje
I umesto da živimo, počinjemo da čekamo. Kontrolišemo okolnosti, tražimo potvrde, brinemo zbog rokova i neprestano procenjujemo koliko smo se približili željenom.
Ono što je trebalo da nadahnjuje postepeno postaje izvor nemira.
Proveravamo da li se konačno pojavilo to što toliko čekamo. Poredimo se s onima koji to već imaju. Računamo koliko je još ostalo. I što nam rezultat postaje važniji, to manje primećujemo sam život, koji teče baš sada, dok čekamo.
Pri tom napetost ne približava željeno. Češće nas sužava: iz stanja u kome se grčevito držiš i bojiš da nećeš dobiti, vrlo je teško delovati slobodno, videti nove mogućnosti i mirno donositi odluke.
Ja sam za velike želje, ali ne i za zavisnost od njih
Ja sam za velike želje, lepe ciljeve i visoke standarde. Volim da želim više, da stvaram mogućnosti i da idem ka onome što je zaista važno. Ali ne želim da moje unutrašnje stanje zavisi od toga koliko brzo će se sve to pojaviti u mom životu.
Ovo nije priča o tome da treba želeti manje ili gasiti svoje snove. Naprotiv. Kada prestanem da sebe držim u stalnoj napetosti, imam više snage da želim krupno, mirno, bez straha da vredim manje ako se to ne dogodi.
Razlika je tanka, ali presudna. Možeš ići ka cilju zato što veruješ u njega i zanima te da ga stvaraš. A možeš ići zato što se bojiš da ćeš ostati praznih ruku. Spolja su koraci slični, ali iznutra su to dva potpuno različita stanja, i proživljavaju se potpuno drugačije.
Skinuti važnost ne znači odreći se
Za mene skinuti prekomernu važnost ne znači odreći se željenog. To znači prestati da njegovo ostvarenje činiš obaveznim uslovom sopstvene sreće.
Kada nestane potreba da po svaku cenu postigneš određeni rezultat, oslobađa se ogromna količina energije. Lakše je donositi odluke, primećivati mogućnosti i delovati bez stalnog unutrašnjeg pritiska.
Energija koja je ranije odlazila na nemir i kontrolu vraća se tebi, i možeš je usmeriti na samo delovanje.
I često se upravo tada, kada olabaviš grčevit stisak, željeno počne lakše dešavati. Ne zato što si prestala da želiš, već zato što si prestala da se za to boriš iz straha.
Možeš želeti više i radovati se već sada
I u tome je za mene glavni smisao: možeš mnogo toga želeti, težiti boljem i pritom već sada uživati u svom životu.
Sreća prestaje da bude nagrada koja će se dodeliti nekad kasnije, kada se sve konačno složi. Postaje ono iz čega živiš već danas, a baš iz tog stanja mira i punoće najlakše je kretati se dalje.
Želja treba da širi tvoj život, a ne da ga pretvara u beskrajno iščekivanje.
Zato je ponekad dobro zastati i iskreno se upitati iz kog stanja ideš ka svojim ciljevima: iz poverenja i zainteresovanosti, ili iz nedostatka i nemira.
Da sigurno znaš da je sve što želiš već na putu ka tebi, kako bi proživela današnji dan?